Za Novakovića Radovan Samardžić piše da je bio stranački prvak, političar, diplomata, filolog, istoričar književnosti i polihistor … nacionalni radnik. Ovaj svakako jedan među najplodnijim i najvišestranijim srpskim istoričarima  rođen je 1. novembra 1842. godine.  Gimnaziju je završio 1860. u Beogradu a Licej (odsek za pravne nauke tri godine docnije). Novaković je 1865. postavljen za profesora gimnazije i izabran za člana Srpskog učenog društva. U Jugoslovensku akademiju znanosti i umetnost ušao je pet godina docnije, ali tek sa dvadeset i sedam godina. Od 1869. Novaković je bio bibliotekar Narodne biblioteke, 1872. profesor Velike škole (preteče današnjeg Univerziteta). Već 1873. postaje Ministar prosvete u Vladi Jovana Ristića, a na tom se mestu nalašao još u dva navrata (1873.-1875, i 1880.-1885.),  u konzervativnim i docnije naprednjačkim vladama. Kao ministar prosvte sproveo je reformu srednjeg obrazovanja čije su tekovine i danas postoje (podelio je gimnaziju na društveni I prirodni smer). Godine 1875. Novaković se vratio u Veliku školu da predaje Svetsku i Srpsku književnost i slovensku filologiju. Diplomatsku karijeru započeo je prvom misijom u Carigradu koja je trajala sedam godina (od 1885. do 1892.). Po povratku je postao predsednik Državnog saveta da bi, nakon tri godine, 1895.-1896. postao predsednikom jedne od dugovečnijih dvanaest Vlada kralja Aleksandra Obrenovića. Pad Vlade ponovo odvodi Novakovića u diplomatiju, poslanik je u Carigradu do 1900., zatim kratkotrajno u Parizu, pa do 1905. u Petrogradu gde je i penzionisan.  To je, ipak bio kraj samo diplomatske karijere Novakovićeve. Po povratku u zemlju,  on je jedan od obnovitelja Napredne stranke. U vreme Aneksione krize Novaković je izabran, uproks malom uticaju svoje stranke, za predsednika Vlade. Vlada je trajala koliko i kriza, ali je Novaković ostao jedan od najuglednijih političara sve do svoje smrti 18. februara 1916. u samo predvečerje prelaska preko Albanije.

Naučni život Novakovićev bio je čak znamenitiji ali svakako manje buran nego politički.  Smatra se za jednog od najplodnijih srpskih istoričara.