Rođen
je 12. jula 1874. u Novom Sadu. Studije Filologije i
istorije završio je u Beču kao učenik
Vatroslava Jagića i Konstantina Jiričeka.
Stanojević je doktorirao na temu Biografija Stefana
Lazarevića od Konstantina Filozofa kao istorijski
izvor. Docnije se Školuje i u Petrogradu i Moskvi gde
zajedno sa Jovanom Radonićem upoznaje V.
Vasiljevskog, jednog od najznamenitijih ondašnjih
vizantinologa. Nakon
kratke epizode porfesorovanja u srpskoj gimnaziji u
Carigradu, Stanojević je 1900. izabran na mesto
docenta srpske istorije na Velikoj školi u Beogradu.
Kada Predsednik vlade nije želeo da potvrdi takav
izbor, Što je po onovremenom zkonu bilo neophodno,
Stanojević je godinu dana boravio u Minhenu uz
slavnog vizantinologa Karla Krumbahera. Univerzitetsku
karijeru u Beogradu, Stanojević ipak započinje
iste godine. Redovni profesor Stanoje Stanojević je
postao 1903., sa nepunih trideset godina.
Sa uzdizanjem Velike Škole u rang Univerziteta
Stanojević je iznova stavljen na raspoloženje.
Iste, 1904. ponovo je izabran za Vanrednog profesora ali
i za člana Srpske kraljevske akademije.
U vremenima rata Stanojević u stranu stavlja
profesuru. Pokrenuo je bioblioteku Savremena pitenja u
okviru koje objavljuje i svoje delo Šta to hoće
Srbija?. Posle propasti Srbije Stanojević po nalogu
srpske vlade obilazi svetske univerzitete. Kao neki
intelektualni Kozma Mediči on 1916.,1917. I 1918.
predaje na najuglednijim univerzitetima u Petrogradu,
Parizu, Londonu iponovo u Parizu. Predavao je
srednjovekovnu srpsku istoriju, ali i radio za svoju
zemlju u čijoj je delegaciji ostao za vreme Pariske
mirovne konferencije. Stanojević je bio i jedan od pokretaća dnevnog lista Politika. Godine 1928.
bio je organizator Istorijskog druŠtva u Novom Sadu i
direktor Glasnika društva a, od 1935. do 1937. bio je
predsednik Jugoslovenskog istorijskog društva i
direktor Jugoslovenskog istorijskog časopisa.
Dva najznamenitija Stanojevićeva dela su Istorija
Srba, popularno pisana istorija srednjovekovne Srbije,
koju je uskoro donekle u zasenak bacila Jiričekova
Istorija Srba i Narodna enciklopedija
srpsko-hrvatsko-slovenačka čiji je organizator
bio između 1924 i 1929.
godine.
Zapaženi
su njegovi radovi:Stara srpska vojska, Kad je umro kralj
Radoslav?, Izvori Nemanjinih biografija, Borba za
nasledstvo Balšino
|